Eto mene u Domovini


Nemam ja baš kaj puno reći, osim da sam vrlo zadovoljan kaj oped jurim po šumi i dost sam zahvalan ljudima koi su mi to omogučili. Najme nebum puno pisal jer sam se upravo vrnul, a još ktome sam i ranjen. Imal sam jedan sukob sa slovenskim korjenjem al nikaj strašno, bike ja čitav


Nači sve je počelo tak da su nam iz HBS-a odobrili određenu svotu keša da idemo vozit WC u Maribor. Nisam imal puno izbora pa sam nabavil Boxxera koi je predobro sjeo na Perpetratora. U mariboru sam si lijepo gornju krunu zamenil tak da to liči na nekaj, jedino šteta kaj nisu mekših opruga imali jer mi je ova nutra malo trda. Al dobro bit će još utrka pa bumo menjali staro za novo. Nego da mi prejdemo na bitno. Nači krenuli smo iz Zagreba ranim jutrom i to u sastavu Nino Ružička, Dino Žunjić, Sirotić Mauro i moja malenkost, poslje nam se još prikrpo i File kao vodonoša. Bili smo smješteni u prekrasnoj kućici navrh brda, a prvi susjed nam je bil niko drugi nego gospon Vazquez. Ostatak ekipe tzv. Mammoth UCI Team je došel s kombijem i brdom šatora tak da su spavali na cilju u zoni za timove.  Još se tu od hrvatskih predstavnika našo i stara legenda Nino Antić, ali je zbog pada i zadobivenih ozljeda već u subotu napustio Maribor.

I tak bilo nam je dosta lepo, ujutro smo visili po treningima, a popodne chillali na bazenu, saunici i đaksu. Jedini problem je bio kako ufurat pifsane nutra, najme to nam i nije baš u potpunosti pošlo za rukom, pa smo zakone morali kršit na drugim stvarima. Prvi dan smo već otvorili otprije poznatu skaksu sa 2m visoke žardinjere, a drugi dan se lasta već skidala sa 3m visoke ogradice naravno sve to  u 1.5m duboki bazenčić. Najjači mi je bio ulet našeg suca, veli dečki pa jedini koi probleme stvaraju na ovoj utrci ste vi Hrvati, odnosno MI HRVATI. Jer bilo je tu svega, od provedbe (ne)reda po stazi do treninga u vremenu kad na stazu smiju samo top80, pa sve do vožnje dok je staza bila zatvorena. Naravno sve to sa skrivenim brojevima da nebi dobili DSQ ko neki. Treba li napomenut da je jednu večer bila i premijera filma 1^st  na koju smo nažalost malo zakasnili al nema veze, ono kaj smo vidjeli je bilo dosta za zaključit da je film prejbn.

Kaj se tiče nastupa naših predstavnika većina posla je bila riješena već prije utrke. Antić se strgo već u petak, Brajs je u subotu moro zbog ozljeda predat meč, Hofi je u subotu poslije treninga uspio zaradit diskvalifikaciju, Z je također zadobio ozljede al je ipak vozio, Roni je imao strah od jumpova jer se prošle godine slomio na prvom jumpu, Tumpek je bil u krizi identiteta i opal na rock'n'rolu, a ja sam se celo vreme copral kak još nijednom nisam opal i onda sam u nedelju vjutro, u jednom spustu, malo jače česnul strunjaču na izlazu sa rockyja i na najjače se potepel u nekom kanalu pred kraj.

A sad da velim nekaj malo i o stazici da nebi oped bilo da Jankkec  samo sere gluposti, a ne piše nikaj o utrci. Najme na startu su uglavnom bili hrvatski suci tak da je većina naših propusta, obično od Mammoth tima bila lako ispravljena. Nedaleko od starta je bio jedan fullspeed road gap koi je nekima od nas dosta uljevao strah u kosti. Moram priznat da sam u utrci i ja malo zaglavinjo prije njega, i da nisam uvatio pedale metar prije dropa nebi to dobro završilo, jbg malo sam si zabrio na nekog frirajdera pa sam odlučio ostavit doma SPD opremu.

Odma poslije dropa dolazi šikana od bentova sa kojom se ulazi u šumu, a kroz šumu su dosta pimplavi zavoji puni korjenja po koima se nejde nimalo sporo. Zatim dolazi misterijozna daska, drugi element koi radi pomutnju među Hrvatima. Drop koih 2m visine na full korjenje iza koih slijedi dosta zajbni ukopani bent i onda oped fullspeed livada s ogromnim bentom u kojem se botomiraju amortizeri pri cca. 80km/h. E tek tada počinje pakao, već se lagano osjeća umor, a slijedi vesela šumica prije rock'n'roll-a puna skokića i kompresijica, dosta gušt za vozit. Ali onda doslovno Rock'n'roll - sve puno kamenja i korjenja, ekipa je čak nabetonirala još neko kamenje na glavni dropić tak da vruće glave sa toga lete preko svega. Tu mi već umor dostiže vrhunac tak da je ostatak staze borba za život, a tek smo na pol staze. Do cilja je tu još brdo pimplavih zavoja i sve puno korjenja, a treba jurit pun gas za neku dobru poziciju.

Ja moram priznat da sam dosta zarđao, prvo se gubim po pedalama, pa vozim pre sporo jer više neznam di su mi granice i na kraju kad pronajdem granice borim se za život jer mi ruke otkazuju poslušnost. I sve bi to dobro ispalo da sam ja šinove sljepio kak spada, a ne da svaki ravan komad mjesto pedaliranja koristim za namještanje štitnika. Nači iz gore navedenog ste valjda već zaključili da se radi o paklu od staze u raju za odmor.

4 Komentara

by Ghostalitious @ 12 May 2008 01:18 pm

Bravo Jankko! Nema šta...

Da se uozbiljiš i kreneš trenirati, možda bi i u finale ušao...

by Nido @ 12 May 2008 02:22 pm

.. predobro .. bravo Jankkec, mislim da je u ovom trenu cijela hrvatska bajk scena ponosna na tebe .. wiiiii .. Janez Janez!!!!!
Bjelolasica je samo tvoja

by Niko @ 12 May 2008 04:10 pm

Predobro, nego, zbog čega si prestal neko vreme vozit?

by Stari Prdo @ 12 May 2008 04:33 pm

odao se alkoholju hahahaaa :D